Скраћено од литијум-јона и понекад скраћено као Ли-он, Ли-ион је крхка технологија која захтева заштитни круг. Користи се тамо где је потребна велика густина енергије и трошак је секундаран. Ли-ион батерије су скупље, али раде без проблема са меморијом који утичу на друге типове батерија.

Пионирски рад за литијумску батерију почео је 1912. године од стране ГН Левиса, али тек почетком 1970-их, прве литијумске батерије које нису пуњиве постале су комерцијално доступне. Покушаји да се развију пуњиве литијумске батерије уследили су осамдесетих, али нису успели због безбедносних разлога.

Литиј је најлакши од свих метала, има највећи електрокемијски потенцијал и обезбеђује највећи енергетски садржај. Пуњиве батерије које користе литијум као електроду могу да обезбеде и високи напон и одличан капацитет, што резултира изванредном густином енергије.

Након много истраживања током осамдесетих, откривено је да повремене кратке хлаче од литијумских дендрита могу проузроковати топлотни бијег. Температура ћелије се приближава температури топљења литија, што резултира насилним реакцијама. Велика количина пуњивих литијумских батерија послата у Јапан морала је бити опозвана 1991. године након што је батерија у мобилном телефону експлодирала и нанијела опекотине човјековом лицу.

Са инхерентном нестабилношћу литијум метала, истраживања су прешла на неметалну литијумску батерију користећи литијумске јоне из хемикалија као што је ЛиЦоО ₂ (литијум-кобалт диоксид). Иако је мало нижа у енергетској густини него са литијумским металом, Ли-ион је безбедан, под условом да се поштују одређене мере предострожности приликом пуњења и пражњења. Сони је 1991. комерцијализовао Ли-ион и тренутно је највећи добављач ове батерије.

Условиа акумулаторов, компьутерние акроними, Ни-Цад, НиМХ