Скраћеница за Електронски нумерички интегратор и калкулатор, ЕНИАЦ је био први електронски рачунар који се користио за опште сврхе, као што је решавање нумеричких проблема. Израдили су га Јохн Преспер Ецкерт и Јохн Мауцхли са Универзитета у Пенсилванији како би израчунали табеле артиљеријског ложења за Лабораторију за балистичка истраживања војске Сједињених Држава.

Његова изградња започета је 1943. године и није завршена до 1946. године. Иако није завршена до краја Другог свјетског рата, ЕНИАЦ је створен да помогне ратним напорима против њемачких снага.

Године 1953. Бурроугхс Цорпоратион је произвела магнетну језгру од 100 речи, која је додана ЕНИАЦ-у како би му омогућила меморијске могућности. До краја 1956. године, ЕНИАЦ је имао око 1.800 квадратних метара и састојао се од скоро 20.000 вакуумских цеви, 1.500 релеја, 10.000 кондензатора и 70.000 отпорника. Користио је и 200 киловата струје, тежио је преко 30 тона, а коштао је око 487.000 долара.

Слика је јавни домен УС Арми фотографија ЕНИАЦ-а. Све жице, прекидачи и компоненте су део ЕНИАЦ-а са два тима оператера који помажу да се управља машином. ЕНИАЦ се сада приказује у Смитхсониан Институтион у Вашингтону ДЦ 1996. године, УС Постал Сервицес је издао нови печат поводом 50. рођендана ЕНИАЦ-а.

Колико је транзистора ЕНИАЦ имао?

Нула. ЕНИАЦ је користио вакуумске цијеви и није користио транзисторе јер још нису изумљени.

Компјутерски акроними, ЦСИРАЦ, ЕДВАЦ, Хардваре термс, УНИВАЦ